Sa osvojenih 24 Grand Slam turnira Novak je nesporno najbolji teniser svih vremena.
Na početku emisije novinar je istakao Novakove riječi da svakim početkom nove godine stavlja sebi prioritete i ciljeve za sezonu. Takođe, svjestan je godina i rekao je da bi ovu sezonu volio uživati u plodovima svog rada, ali i pronaći balans između toga i ultimativnog takmičarskog pobjeđivanja. Da li je to moguće, pitao ga je Slaven na što je Đoković odgovorio kako još ne zna odgovor, ali je na putu da ga sazna:
– Tenis mi je primarna stvar u životu tri decenije. To je ono što najbolje poznajem u životu, to je ono što najbolje znam da radim u životu i kada sam postao roditelj prije deset godina, stvari su se promijenile – na bolje. Dobio sam neku novu dozu motivacije. Osjetio sam da želim još više da bih učinio srećnijim svog sina, svoju ženu, svoje roditelje naravno oduvijek. Ali kada sam postao otac to je otišlo na neku novu dimenziju i taj nalet sam iskoristio u rezultatskom i profesionalnom smislu, to mi je dalo krila i ja sam poslije toga imao fantastičnih nekoliko godina, onda sam se povrijedio, prošao kroz različite faze itd – počeo je on.
A ‘90-ih, a onaj famozni susret sa Jelenom Genčić. Ti imaš 4,5 godine na Kopaniku, vi ste sportska porodica, međutim, tata je rekao da ste skijaška porodica.
Da.
A odakle je ljubav prema tenisu?
– I ja sam eto kao klinac bio naravno radoznao, čini mi se da sam imao 4-5 godina, to je 1992. godina, prva druga, i gledam terene, gledam kako oni to prave, donosim majstorima iz restorana pivo, oni meni malo daju, ja tamo kao maltero nešto, znaš, i to je meni to bilo interesantno i ovaj, i kada se sve to završilo, Došao je prvi teniski kamp. Ja sam u okviru prvog teniskog kampa, nije tada Jelena Genčić bila u tom kampu, ona je došla u drugom. A taj prvi teniski kamp je bilo puno djece, to je ljeto bilo. I roditelji su pitali da li mogu ja da se tu igram i tako dalje. Ja sam tu igrao i tu je nastao onaj prvi snimak sa onim reketom šarenim i sa jezikom u stranu i to je taj prvi reket. I onda je nedugo nakon toga došla Jelena Genčić, možda kasnije to ljeto, pa malo sa njom. I onda sam ja praktično igrao tenis, tako da kažem, u tim kampovima. Dvije, tri godine. Ali sam se zaljubio ja, momentalno. Znači, pitao sam oca može li reket, i onda sam on uzeo te mekane lopte, onaj neki mali reket koji je našao, i onda ja u zid udaram cijeli dan. I gledao sam naravno – prvi moj susret sa teniskim mečom na televiziji, 1992. finale, Sampras, sad koga je pobedio u finalu ne mogu da se setim tačno, ali njegov prvi Vimbldon koji je osvojio. I tada sam rekao, evo ovo je moj idol. I onda sam ja tako igrao lijevo-desno i to se sve poslije toga razvilo u nešto što sam ja radio u kontinuitetu. Međutim, ja sam bio toliko mlad i mali da sam ja i dalje igrao, igrao sam fudbal, počeo u školu i tako dalje. Nije to još bilo u toj meri profesionalno, kako da kažem, mada Jelena Genčić je bila poznata u bivšoj Jugi kao neko ko je imao izvanredno oko da spazi talenat i da kaže… Znači, možda je postojalo nekoliko osoba, Niki Pilić, Jelena Genčić… Izvela je Moniku Seleš, koja je u Novom Sadu bila i odrasla i onda je otišla u Ameriku, ona je radila sa njom takođe. Ja sam o Moniki sve znao, kada jede, spava, šta sluša, šta čita. i onda je meni Monika u suštini bila prvi pravi idol, uzor, da kažem, jer sam nekako se osjećao bliže njoj, zato što je radila sa Jelenom onda je mene Jelena tako vodila kod nje kući, roditelji su to dozvolili jer su sarađivali sa Jelenom Genčić koja je bila moja teniska majka, imao sam 8-9 godina, odlazili smo oko nje, slušali klasičnu muziku, čitali poeziju, radili smo vizualizaciju. Ona je tada nije tako zvala, vizualizacija čuvena danas -zatvoriš oči, pa vizualizuješ ono šta želiš i vjeruješ da će to da se ostvari. Ona je rekla “zatvori ti oči” i sad mi gledamo recimo prvo snimke Edberga, Bekera, Agasija, Samprasa, Gorana, Moniku, Kaprijati, Štefi Graf i tako dalje, gledamo sve te snimke i onda ona meni kaže, dobro, evo sad, odgledao si Bekera, šta si ti video u njegovoj igri? I sad ja imam devet godina, kažem, ne znam, ima izvrstan servis – priča Đoković.
Dobro, servis, odličan servis ima, jeste, u pravu si, a šta si tačno vidio kod servisa?
– I onda sad ona mene provocira da ja kažem šta sam ja vidio. Ja sam vidio, da li, preciznost, snagu, rotaciju, poziciju, šta god. Znači, ona mene provocirala i samim tim učila da ja gledam tenis profesionalno i na način na koji treba da se gleda. Kako bi ja usvajao sve te elemente i onda upotrebljavao u mojoj igri. I tu su nastale i te imitacije koje sam radio i tako dalje, u prvom dijelu svoje karijere imitirao sam svakog od njih zato što sam ja toliko se unio u sve to da sam stvarno htio da imam Agasijev ritern, Bekerov servis, Goranovo lomljenje reketa – rekao je on.
To je fascinantno, tu ti me ispravi ako griješim,, ta žena za koju govoriš, to je tvoja teniska majka. Ja gledam sad iz ovog trenerskog puta njene metode su fascinantne. Znači dijete mora sanjati, klasična muzika, poezija, jezici, kako ćeš pristupiti kraljici ako osvojiš Vimbldon, dizanje kartonskih pehara… Znaš ovi slogani posljednjih 20 godina, Nothing is impossible, sky is the limit. Kao da se ruše barijere. Vi ste to sve radili kroz igru, jer vi ste to trenirali. Ona je tebe trenirala, tvoje snove. Ne ako se nešto dogodi, nego jednostavno kad se to dogodi. Kad osvojiš Vimbldon, moraš se ovako se obući, moraš nešto reći. To je neverovatna metoda za odabrane. Za šampione. Nije za svakoga.
– Ona je imala to oko jednostavno da vidi u meni, ne samo talenat, nego karakteristike upravo ovog što si ti objasnio, da ja mogu sve to da čujem, osvijestim, uzmem, usvojim i primijenim sutra i da ja zaista u to vjerujem. Da nije to odrađivanje zato što mi je rekao autoritet. U tom trenutku da li je roditelj trener ili ne, nego zapravo ja to svakim dijelom sebe, svakom ćelijom ja verujem da je to tako i da će takva biti budućnost – završio je on, prenosi Sportal.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu