"Telefon je zazvonio u 3 ujutru" Nepoznati detalji drame Boriše Simanića na Mundobasketu

Emocionalni i fizički udarac za mladog košarkaša, ali i za cijelu reprezentaciju Srbije, bio je ogroman, a Oliver Kostić, tadašnji pomoćnik selektora Svetislava Pešića, u emotivnoj ispovijesti, po prvi put detaljno otkriva sve što se dešavalo iza kulisa, od prvih minuta nakon udarca, preko agonije potrage za krvlju, pa sve do čuvene poruke “palca” koja je podigla celu ekipu.

Kostić je u podkastu “Jao Mile” detaljno opisao trenutke odmah nakon što je Boriša Simanić zadobio udarac u meču protiv Sudana, trenutak koji je svima na klupi “Orlova” bio nejasan.

– To sa Borišom se desilo protiv Sudana. Sve se dogodilo ispred naše klupe, ali se uopšte nije vidjelo šta se tačno desilo. Vidimo da on staje i da nešto nije u redu – počinje Kostić svoju priču.

On je bio među prvima koji je ugledao Borišu i doktora Dragana Gagu Radovanovića izlazeći iz svlačionice, prenosi Telegraf.

– Ja sam prvi izletio, jer su nam svlačionice bile odmah tu, na desetak ili petnaest metara. Morao sam nešto da otključam i da uzmem neke papire, pa sam među prvima izašao kada se utakmica završila, posle pozdrava sa igračima i trenerima. Kada sam došao do svlačionice, vrata su se otvorila i izašao je Gaga, profesor Gaga, a sa njim i Boriša. Ja sam ih prvi vidio, a onda su za mnom stigli i ostali. Vidite svojim očima – Boriša sa bolnom grimasom na licu. Gaga kaže: „Nije dobro.“ Boki govori da ga boli i da nije dobro. Odmah je bilo jasno da je nešto ozbiljno. Gaga je krenuo sa njim u bolnicu, a mi smo se vratili u hotel.

Ono što je uslijedilo, bilo je još šokantnije i prelomnije za cijeli tim. U ranim jutarnjim satima uslijedio je poziv koji je slijedio krv u žilama.

– Sutradan nas je čekala utakmica sa Italijom. Igralo se uveče, ali smo morali da se pripremamo – šuter-round, sastanci, sve što ide uz utakmicu. Naš posao je često više noću nego danju. Nešto smo gledali, pripremali, završavali i mislim da je bilo dva ili tri ujutru kada smo legli. Telefon zazvoni oko tri ili četiri ujutru. Tek što smo zaspali. Zove Gaga i pita: „Loki, koja si krvna grupa?“ Rekao sam mu koja je. On kaže da Boriša ima retku krvnu grupu, mislim da je bila 0 negativna, ali neću da tvrdim. Pita da li znam ko još ima tu krvnu grupu. Rekao sam mu da nikada o tome nismo pričali – istakao je.

U tom trenutku, aktiviran je cijeli tim.

– Rekao sam mu da ću odmah poslati poruku u grupu i početi da zovem ljude da vidimo ko može da pomogne. Gaga je rekao da on zove medicinski štab, a da ja kontaktiram trenere i ostale. Počeo sam da zovem i da šaljem poruke. Vjerujem da su se svi probudili usred noći sa istom informacijom – Boriši je potrebna krv. On je dosta iskrvario i bila je potrebna dovoljna količina za zahvate koji su slijedili – istakao je.

Ova teška situacija ostavila je dubok trag na ceo tim. Neprospavane noći, briga i neizvijesnost mučili su svakog člana reprezentacije.

– To vas muči i opterećuje. Znate da je ozbiljno. Svako je bio u svojoj sobi i svako je to doživio na svoj način. Nije bilo pravog sna. Polako su stizale informacije – urađena je prva operacija, čeka se reakcija, pa informacija da mora i druga operacija. Sve to je ostavljalo trag na svima nama – rekao je.

Kostić je otkrio i nevjerovatnu solidarnost, uključujući i herojski gest Bogdanovićeve majke.

– Znam kako sam se ja osjećao. Gaga je preko Crvenog krsta pokušavao da pronađe krv. Mislim da je čak i Bogdanova majka imala tu krvnu grupu i da je doletjela u Manilu da da krv. Na kraju je Gaga preko Crvenog krsta uspio da obezbjedi potrebne količine – istakao je.

Uprkos svemu, ekipa je morala da nastavi da igra, a mentalni izazov je bio ogroman.

– To su stvari koje su sve nas potresle. A ti imaš utakmicu koju moraš da igraš. Da li je to uticalo na nas? Ne znam. Neću da tražim alibi. Ali sigurno je da nisi sav svoj kada se dešavaju takve stvari koje nikada ranije nisi doživio – rekao je.

Trenutak preokreta desio se pred utakmicu sa Litvanijom, kada je stigla poruka koja je donijela novu energiju i nadu.

– Komunikacija sa Borišom nije bila moguća sve do utakmice sa Litvanijom u sredu uveče. Svi smo mu slali poruke. Oko 11 ili 12 sati on je prvi put uspeo da uključi telefon i odgovori. Poslao je samo palac u grupu. Igrači su to prvi videli, pa smo onda i mi saznali. To je bio trenutak kada smo shvatili da se oporavlja, prvi put posle druge operacije – rekao je.

Ta mala poruka imala je ogroman značaj.

– Gaga nam je kasnije objasnio sve detalje. Kada je Boriša poslao taj palac, to je bila nova svetlost i nova energija za sve nas. Kada neko vaš prođe kroz nešto tako i znate da je najgore prošlo, pojavi se neverovatna energija. To nas je podiglo i dalo nam dodatni motiv – istakao je.

I pored svih nedaća, reprezentacija Srbije je uspela da stigne do finala, gdje je izgubila od Njemačke. Kostić je kratko prokomentarisao i taj aspekt.

– Na kraju smo stigli do finala i izgubili od Njemačke. Razloge za to najbolje znaju treneri i igrači. Desile su se i druge stvari. Milutinov se povrijedio. Protiv Kanade je osjetio bol u listu. Pokušavali smo da ga vratimo, davao je sve od sebe, ali nije mogao da trči i skače kao ranije, iako je odigrao fenomenalan turnir – istakao je.