Tomislav Ivković, bivši trener banjalučkog Borca zbog čuvenog Ćire morao je da iz zagrebačkog Dinama ode na jednu polusezonu na pozajmicu u imenjaka iz Vinkovaca, gdje je sjajnim partijama i skrenuo pažnju čelnika Crvene zvezde. Draganu Džajiću, tada tehničkom direktoru crveno-bijelih nije trebalo mnogo vremena da ubedi Ivkovića, da se preseli u Beograd i ostane na Marakani od 1983. do 1985. godine.
Sa Crvenom zvezdom Toma Ivković osvojio je titulu 1984. godine, i period proveden u Ljutice 1A mu je jedan od najboljih u karijeri.
– U proljeće 1983. godine u hotelu “Esplanada” sam se našao sa upravom Zvezde. Po mene su došli predsjednik Miladin Šakić, veliki gospodin, zatim Dragan Džajić i Vladimir Cvetković. Rekli su mi da me žele, ali su i znali da moram da razgovaram s Dinamom. Morate da znate da Ćiro tada nije bio samo trener, nego glavni u svim segmentima kluba. Tako je naredio: “Neka niko ne priča s Ivkovićem, nego samo ja. Ako želi da ostane u Dinamu, moraće mene na koljenima da moli“ – otkrio je Tomislav Ivković u razgovoru za portal “Index” i nastavio:
“Meni to naravno nije padalo na pamet, ali sam još par dana čekao poziv iz Dinama. No, slušali su Ćirinu naredbu i nisu me zvali. Otišao sam u klub po papire, ali važno je naglasiti da se u to vrijeme plaćala obeštećenje za igrača i kada mu je isticao ugovor s klubom. Tako da sam otišao na Maksimir da mi kažu koliko traže za mene i prekinuo saradnju s Dinamom. To mi je bio najteži dan u životu. Meni se doslovno na dan kad sam otišao iz Dinama i Zagreba završio jedan, a počeo drugi život. Ostao sam bez svega što mi je bilo bitno: porodice, prijatelja, djevojke, grada i kluba mog života. Uf, da nije bilo Rajka Janjanina, još jednog od brojnih dinamovaca koji su morali otići u Zvezdu, istog dana bih se iz Beograda vratio u Zagreb”, istakao je on.
Čim je potpisao za Crvenu zvezdu, iz Zagreba su stigle iznenađujuće vijesti, tako bar sada priča Ivković. Ali, najgore je tek slijedilo.
– Neposredno pred početak sezone 83/84, moje prve u Zvezdi, na Poljudu se igrao pripremni turnir “Trofej Marjan” i na njemu je igrača “Velika četvorka”. I na dan kada počinje turnir saznajem da je Ćiro otišao iz Dinama. Htio sam da se ubijem, ali nakon što ubijem Ćiru. Poslije udarca za koji sam mislio da je najteži u životu, dobijem i onaj koji me je dotukao, odmah nakon što sam morao da odem iz Dinama, klub je napustio onaj zbog kojeg sam ja otišao – rekao je on.
Koliko je Crvena zvezda bila veliki i evropski klub u to vreme u odnosu na sve druge iz SFRJ, najbolje svjedoči upravo Tomislav Ivković.
– Dinamo je definitivno bio najgospodskiji klub u bivšoj Jugi. To nisam rekao samo ja, ili drugi dinamovci, to su tvrdili svi. Zvezda je bila klub srpske političke i privredne elite. Tamo nije bilo seljacizma. Evo vam jedna situacija koja će vam dati slikovito poređenje Dinama i Zvezde. Na Maksimiru smo imali mali kafić, odmah uz kancelarije uprave kluba i tamo smo se mi igrači nalazili svakog dana, pili kafu i zezali se. Čim sam došao u Zvezdu, otišao sam na Marakanu kako bih tamo popio kafu. I dođem tako u klub, a tamo Džajić i pita me šta radim. Kad sam mu rekao da sam došao na kafu, on me pozvao u svoju kancelariju, naručio mi kafu i rekao mi: “Slušaj ovako Tomice, ovdje se na sprat, tamo gdje su uprava i kancelarije, penješ samo kada te pozovu. Tvoje radno mjesto su teren i svlačionica. Nemaš zbog čega da dolaziš ovdje – rekao je on.
O tome kakve je ambicije imalo rukovodstvo Crvene zvezde na čelu sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem govori Tomislav Ivković.
– U Zvezdi su stalno govorili Džajić i Cvetković da će osvojiti Kup šampiona, pazi ‘83 i ‘84. Tada smo u Kupu šampiona igrali prvu utakmicu protiv Benfike u Beogradu. Pobijedili smo ih pred 100.000 ljudi 3:2, Rajko Janjanin dao je tri gola. U revanšu, u Lisabonu po neviđenom pljusku izgubimo 2:0 i ispadnemo. Tada je generalni sekretar Cvetković došao u svlačionicu i rekao “Više nećemo ovako gubiti utakmice! I mi ćemo se ponašati kao što se drugi ponašaju!” Jer ako imaš premale zahtjeve i preniske ciljeve, nikada nećeš doći na vrh. Zato ih treba postaviti visoko. I tako je Zvezda, koja je ‘84 postavila taj cilj, njega ispunila sedam godina kasnije. Jer je imala cilj. S druge strane, u Dinamu smo se kupali u zadovoljstvu. Nismo osećali pritisak da moramo biti prvi. Zato što je Dinamo bio previše gospodski klub jer su oni koji su ga vodili bili gospoda – rekao je Ivković.
Ne krije Tomislav Ivković koliko je dolazak u Crvenu zvezdu značio za njega i njegovu karijeru. Imao je samo 23 godine, kada je stigao u Beograd.
– Zvezdi sam zahvalan na svemu! Po Beogradu sam se bez ikakvih problema vozi u automobilu sa zagrebačkim tablicama i izjašnjavao sam se kao Hrvat. Mene su Moka Slavnić i Dragan Kapičić, Zvezdine košarkaške legende sa kojima se družio, zvali “brat Hrvat”. Zvezda se veoma trudila da budem zadovoljan i sve mi je omogućila. Pa, tako i stan u Zagrebu, ali njega sam džentlmenski vratio. Razlog jer su mi dali taj stan da ostanem do kraja ugovora, a ja sam otišao poslije dvije godine i zato sam ga vratio. Zvezda je prema meni bila savršena, ali meni je u Beogradu sve vrijeme falilo ono nešto. Falili su mi Cico, Mlinka, Fistra, mama, tata… Bez njih sam ostao preko noći. U metropoli duplo većoj od Zagreba morao sam rano odrasti sam. To mi je mnogo značilo za naredne epizode u inostranstvu – objasnio je Ivković.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu