Moj otac je htio da ja budem mesar, što je bilo van pameti. Ja sam išao u neku poljoprivrednu školu, gdje sam jednostavno išao zato što sam morao da idem da nešto završim. Ali nažalost ta mu se želja nije ostvarila, jer sam ja rekao da hoću jednog dana da budem… Jedan dan je vikao na mene nešto „znaš ti šta je meso!? To ti je budućnost“. Ja kažem „dobro, ćale, možda tebi, pusti me toga, čovječe, ne zanima me meso“. Ja i dan danas ne znam… U stvari znam samo piletinu, malo je svijetlija, znam da razlikujem. Ova crvena mesa, nema šanse, ni dan danas. Iako mi je majka kuvarica, moja sramota, ali znaš kad me nešto ne zanima – rekao je Milan Gurović.
Bez uvijanja je pričao šta se sve dešavalo iza pohoda na evropsku i svjetsku titulu – od bijega sa okupljanja državnog tima zbog svadbe, pa do čuvenih “kafanskih” priprema i odlaska na jutarnji trening pravo iz noćnog provoda na splavovima.
Najveći zagovornik izlazaka bio je Peđa Stojaković.
– Pa, Peđa, taj što je rekao ono… Peđa, Bodiroga, ja, Jarić, Deki Tomaš… Mi smo se družili. Baš, baš. Kari je primjećivao to (noćne izlaske, op.aut), ali je ćutao dok je rezultata bilo. Na kraju, ipak, nije rekao ništa – dodao je.
Posebno se Gurović osvrnuo i na to kako je i zašto došlo do velikog kraha selekcije Srbije na Evrobasketu 2005. održanom u Srbiji?
Nije propustio da spomene ni nadaleko poznatu konferenciju za medije tadašnjeg selektora Željka Obradovića. Kao ni razlog zbog kojeg je odbio Žocov poziv da pređe u Panatinaikos.
– Da, nema šta da krijem, Željko i ja smo prijatelji, dobri prijatelji, zbog toga sam odbio (izostavljanja sa spiska reprezentativaca za Olimpijske igre 2000. u Sidneju). Naravno, kajem se zbog toga. Imao sam 25 godina, nepromišljen potez. Željko tu nije kriv što ja nisam otišao na Olimpijadu već neke druge sile, ne bih o tome ko je učestvovao u tome da ja ne odem, jer sam bio tada već ozbiljna prijetnja nekim igračima, koje ne bih da imenujem… Vidiš da te neko siječe namijerno i minira, ali dobro, meni je bilo sve jasno. I to je bio razlog što sam odbio Željka. Naravno, nepromišljeno, neiskusno, mladalački. Iz ove perspektive, samo ludak može to da uradi. Naravno da se kajem – rekao je Milan Gurović.
Osim o Obradoviću, govorio je i o Svetislavu Pešiću, Dušku Vujoševiću, ali i Dušku Ivanoviću. Neke od tema su bili i Crvena zvezda i Partizan, pošto Gurović spada u ne tako veliku grupu slavnih košarkaša koji su branili boje oba vječita rivala.
– Šta, da mi zamjeri neki zvezdaš što sam rekao da je Duško Vujošević jedan od najboljih trenera u Evropi? Jeste! Nema šta da mi zamjeri neko. To što oni njega ne vole, to je druga stvar. Ja čovjeka cijenim i poštujem. Malo njih je napravilo ono što je napravio Duško Vujošević – jasno je rekao Milan Gurović.
Gurović posljednjih godina sa velikim uspjehom vodi svoju akademiju u kojem ima prilike da radi sa brojnom djecom. I to je bila jedna tema razgovora, piše Sportal.
– Djeca koja imaju danas previše neće da grizu, jednostavno ih ne zanima, tata će da ostavi i to je to – dodao je.
Osvrnuo se i na neke društvene probleme, kroz prizmu brojnih uvreda i negativnih komentara koje je i sam trpio.
– Ljudi koji imaju potrebu da nekog ispljuju su u stvari onako, kako bih rekao, nesrećni u dubini duše. Neostvareni. Vjerovatno imaju 30 i nešto godina, 40… Ne rade, nisu zaposleni, žive kod mame, mama daje za cigare, znaš, i onda ujutro ustane… Mama kupila kompjuter, mama ovo, mama ono, sve. I onda dođe jedan Gurović, priča istinu, i kao „vidi ga ovaj…“ A on bi volio da je na mom mjestu, volio bi – rekao je Gurović.
Opširnije o svemu tome i još mnogo više možete da čujete kroz izuzetno interesantan razgovor sa Milanom Gurovićem.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu