Jako sam zadovoljan, iako ne u potpunosti, ali mi je silno drago da je vrijedan trud i rad polako počeo davati ploda. Navijači gledaju Zrinjski kakvog žele, jer mi smo tu radi njih. Postoji jasan balans u timu, kristalno je jasna ideja o igri s loptom u nogama i bez nje. Velika zahvalnost igračima na radnoj etici, želji i volji, rekao je Štimac.
Po dolasku u Mostar, na početku avgusta, sve je djelovalo “kao med i mlijeko”. Tada je najviše bilo govora o tomu kako je Zrinjski za trenera dobio veliko ime, ali je ubrzo opet tema postala igra, odnosno nezadovoljstvo navijača koje se već neko vrijeme vuče.
– Fudbal se igra zbog navijača, s tim da je puno lakše baviti se komentarima s tribina. Na terenu je sve teže. Imam trenersko ime i harizmu, a osim toga, ako ću samo o tome razmišljati, izostaće fokus sa ekipe. Ne volim populiste, dodvoravanje, ja sam za iskren i pošten rad – naglasio je Igor Štimac.
Ekipa se pronašla
Pa ipak, nakon “klimavog” početka, stvari su legle na svoje. U tom kontekstu, zadovoljan je dosad učinjenim.
– Zrinjski u odnosu na mjesec i po ranije ima jasne konture – definisane tandeme naprijed i nazad, u centrali standardizovane igrače, vidi se način dolaska prema golu i jasna ideja realizacije. Ekipa se pronašla. Može samo rasti. Imamo doduše prevelik broj igrača, tako da nije lako raditi, pa sam im rekao: „Svi ne možete igrati, ali i minuta koji dobijete može biti presudna za konačni cilj“ – govori Štimac.
Ističe kako je pri kreiranju popisa igrača za nastup u ligaškoj fazi Lige konferencija izrazio namjeru da Zrinjski zaigra s mladošću i energijom, WWin ligu BiH etiketirao je izjednačenom, a pritisak je, kaže, za njega praktički nepostojeći.
– Ja sam s tim raskrstio u životu. Našao sam svoj mir s Bogom. Napravim maksimalno koliko mogu, s ljubavlju radim, sve iznad toga prepuštam Bogu. Fudbal je blagoslov, mladi ljudi osiguraju egzistenciju kroz zabavu i igru. To treba prigrliti, ne nanositi sebi pritisak, jer to nosi blokadu pri kreaciji. Pod pritiskom se ne mogu realizovati velike stvari – objašnjava trener Zrinjskog.
Smatra da pred igrače treba stavljati neugodne situacije koje će im otvoriti put rasta, jer u situacijama u kojima imaju komfor – gubi se intenzitet. Zbog toga su, kako kaže, njihovi treninzi puni nadmetanja, interesantni su i zabavni.
Omiljeni fudbaleri
Bez imalo lažne skromnosti, za svoj dolazak ističe da je u Zrinjski “došla dodatna vrijednost”, primjećuje da “ipak nije došao bilo ko” te da je sa sobom donio sklonost prema posebnoj vrsti fudbala.
– Ja već dugi niz godina gledam isključivo englesku ligu, pogledam tek još pokoji tradicionalni derbi iz ostalih liga. Volim intenzivan fudbal, koji „zaveže“ gledaoce za TV ekran. Fudbal evoluira, svake se godine mijenja i nemoguće je uspoređivati Pelea, Maradonu i Mesija – jer Pele i Maradona su igrali protiv odbrana kojima je bilo dozvoljeno „ubiti igrača“, dok je Mesi toliko zaštićen da ga ne smiješ pogledati. Ono što mi se nije sviđalo, da se skakuće oko igrača s loptom, sada nestaje. Publika voli udarac, intenzitet, agresiju, okomitost – naglašava Igor Štimac.
U tom kontekstu, ima i svoje omiljene igrače.
– Iz mog vremena to su Zvone Boban, Alen Bokšić, koji bi i danas bio moderan, Davor Šuker kao golgeter koji se rijetko rađa. Svi su oni napravili velike karijere, kao i Žuti (Robert Prosinečki), koji je, da nije bilo povreda, mogao i bolje proći. Generacija iza nas – Modrić, Perišić, Srna – koliko nastupa, kakav kult smo napravili. Hrvatska može mirno spavati – zacementirana je tvrđava koju ne može ništa poremetiti – dodaje on.
Bolna tačka
Ipak, Igor Štimac u priči o hrvatskom fudbalu ima i jednu bolnu tačku. Hajduk.
– Jednom je Zdravko (Mamić) rekao da je u meni više bijele nego u njemu modre krvi; zato me se bojao. I zato me ta tema boli jer se loše radi, a oči se zatvaraju. Deseci miliona evra se odlijevaju na užasne igrače i funkcionere, a ljubav i dalje jača kad su u pitanju tribine. Izgleda da mi u Splitu i Dalmaciju volimo ulogu žrtve. Bogu hvala da sam „gusar s Neretve“, pa sam kad sam došao u Hajduk rekao: „Mi smo favoriti“. U Hajduku sada već nakon trećeg kola ove sezone traže alibi, 20 godina se traži krivac van svoje kuće – priča Štimac.
A tačno prije 20 godina Hajduk je zadnji put slavio. Sa Štimcem na klupi, s koje je 10 kola prije kraja sezone smijenjen Blaž Slišković. Štimac je tada uskočio s pozicije sportskog direktora Hajduka.
– Da je Hajduk prošle sezone napravio što sam ja tada, smijenio Gatuza 10 kola prije kraja, bio bi šampion. Jer bez obzira na to što su držali prvo mjesto, bilo je jasno da s tim trenerom neće biti prvi. Moja ljubav prema Blažu nema mjere, kao i poštovanje, ali tim sam ja stvarao, i kad sam ja mijenjao trenera, ja sam otišao do Blaža. Ali ljubav na jednu, a posao na drugu stranu. Ja sam se u tim trenucima ponio odgovorno i napravio težak korak. Iz perspektive tadašnjih finansija i obaveza, nije imalo smisla tražiti trenera sa strane i ulaziti u obavezu, a ja sam i poznavao igrače. To je bilo odgovorno ponašanje. Sa Blažom se rado vidim, on je jedan od razloga moje ljubavi prema Hajduku – kaže Štimac.
Ipak, s Bakom se po dolasku u Mostar još nije vidio, ali ima to u planu.
– Svakako ću naći vremena. Po dolasku su me „uhvatile“ utakmice. Tek sam jedan dan otišao do kuće. Kad se malo stabilizujemo, svakako ću naći vremena za kavu s dobrim ljudima – zaključio je trener Zrinjskog u razgovoru za Fenu.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.