Poznato je da je Miha rođen u mješovitom braku, ali i koliko je ponosno isticao da je Srbin.
– Ne mogu da poreknem da sam pola-pola, jer je moja majka katolikinja. Ranije je bilo ono kad se prijavljuješ na registraciji, pa moraš da kažeš šta si po nacionalnoj pripadnosti, a uvijek sam pisao ‘Jugosloven’. Kod mene u kući se uvijek tako pisalo. Nije bilo Srbin ili Hrvat, uvuhek Jugosloven. Shećam se da sam majku pitao šta sam – Hrvat, Srbin? Ona mi je govorila da sam Jugosloven – govorio je Miha nekada u intervjuu za B92.
Mama mu je bila vodilja kroz život.
– Uh, moja keva… Imala je one šibe, kao bič da je imala. Kao i varjača, drvena, njom me vijala dok sam bio mali. Poslije sam bježao oko stola, nije mogla da me uhvati, pa je prođe. Ćale me nikad nije tukao, ali je bilo dovoljno da me pogleda i bilo je gotovo. Taj pogled je bio dovoljan. Ja kao roditelj ličim na oboje. U Italiji nema šiba, ni varjača. Strog sam. Kad imaš petoro dece, mnogo je važna disciplina, ne može svako da radi šta hoće. Moraju da budu dobri u školi, da i ponašanje bude dobro, kao i organizacija. Moraju da postoje pravila, da bi to moglo da funkcioniše. Od kad sam postao trener imam mnogo više vremena da provedem sa njima. Sina vodim da treniraju fudbal, ćerku vodim na jahanje, drugu ćerku na tenis. Kad sam tu, vodim ih.
Samo jednom u životu, Mihu je bilo stid zbog porijekla.
– Bilo je me je samo jednom stid. Bilo je mnogo stvari koje su se desile dok sam bio u Italiji gdje sam mogao da se postidim, ali jednom jesam, kad je bila prekinuta utakmica u Đenovi. Tad sam se prvi put postidio što sam Srbin.
Inače, Miha je imao i jednu dirljivu lekciju Italijanima. Tokom 30 godina na Apeninima izgradio je poseban status, ali se nerijetko nalazio i na meti protivničkih navijača i medija. Prvi su ga nazivali „ciganinom“, a drugi u jednom momentu okarakterisali kao rasistu. Sve je počelo od toga što su navijači Lacija, poznati po fašističkim i nacističkim ispadima, po tribini dijelili nalepnice sa likom Ane Frank, jevrejske devojčice koja je pisala dnevnik tokom Drugog svjetskog rata, u dresu Rome. Zatim su i na tribini razvili transparent:
“Aušvic je vaša domovina, peći su vaši domovi”.
Digla se velika pometnja u Italiji zbog toga, a mediji su upleli i Mihajlovića. Iako u tom trenutku trener Torina, pitali su ga šta misli o Ani Frank.Odgovorio je da nije dovoljno upoznat sa njenom biografijom, poslije čega se javnost obrušila na njega i stavljala ga u ravan sa rasistima.
– Prvo su me pitali za Belotija (napadača Torina), a onda o Ani Frank. Bio sam šokiran pitanjem, kontekst me je iznenadio jer je skok u temi od Belotija do Ane Frank prilično veliki i nisam se sjetio ove djevojčice – istakao je Mihajlović tada.
Uslijedilo je očitavanje lekcije Italijanima.
– Nisam pročitao dnevnik Ane Frank. A da li vi znate ko je Ivo Andrić? On je osvojio Nobelovu nagradu za književnost, to je ono što sam ja učio u školi. Tako da mislim da nije strašno što ja nisam mogao da se sjetim Ane Frank. Ako je za vas to toliko ozbiljno i za mene je ozbiljno što vi ne znate ko je Ivo Andrić – poručio je Miha i time začepio usta novinarima.
A kako bi stavio tačku na tu temu, poslao je i jasnu poruku.
– Ja sam protiv svake vrste mržnje i rasizma. Ne možete da me optužite za rasizam, jer ja doživljavam rasističke uvrede svake nedjelje na svakom stadionu – jasan je bio Mihajlović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu