Odgovorni na Marakani još zimus su počeli da sklapaju kockice za premijerni nastup u Ligi šampiona bez kvalifikacija, od koje su očekivali mnogo više nego što su dobili. Ruku na srce, grupa sa Mančester sitijem i Lajpcigom, te Jang Bojsom nije mazila šampiona Srbije, ali je to manji problem od onoga šta se od početka sezone dešava na najvećem srpskom stadionu.
Pripremni period bio je fenomenalan, „besplatni“ Piter Olajinka i Žan Filip Kraso djelovali su kao tandem koji je bio neophodan za dugo željeni iskorak.
Nikad skuplja pojačanja
Ako su Olajinka i Kraso bili pravi potez sportskog sektora predvođenog Markom Marinom i Mitrom Mrkelom, očekivalo se da će i plaćena pojačanja biti pun pogodak. Međutim, za sada malo ko opravdava taj epitet, posebno što je za uslove u Srbiji izdvojen ogroman novac. Zvezda je naime potrošila 12,4 miliona evra, a da napredak u igri nije vidljiv. Naprotiv! I to je ono što svakom iskrenom navijaču smeta. Ranije je u ovom periodu godine zaliha na tabeli Superlige bila pozamašna, a sada je na ugodnim novembarskim danima u Ljutice Bogdana -6. Ima nešto i do rivala Partizana koji se bar na terenu konsolidovao, ali je sigurno da porazi od Čukaričkog i Voždovca prije sezone nisu bili projektovani.
Ono što posebno upada u oči jeste podatak da Barak Bahar iz meča u meč mijenja, traži dobitnu kombinaciju, ali kada se podvuče crta – luta. Defanzivna linija je rak rana, ali ni napad nije mnogo bolji. Jednostavno, Zvezda ne izgleda kao organizovan tim koji u svakom trenutku zna šta hoće. Čak je u Ligi šampiona to ponekad izgledalo i bolje nego u Superligi, ali bi se onda dešavalo kao sinoć kod drugog gola da odbrana ispadne naivna i nedorasla ozbiljnom nivou fudbala.
A pojačanja u vidu In Beom Hvana (5,5 miliona), Šerifa Endijaea (4 miliona), pa i Marka Stamenića koji je besplatno došao iz Kopenhagena obećavala su drugačiju perspektivu.
Mladi kao „izvlakuša“
Jedino što je Bahar uradio slično kao prethodnici su „guranje u vatru“ mladih igrača. I to kao po pravilu u evropskim okršajima, pa nakon toga možemo da čitamo nešto u stilu “Zvezda izgubila, ali je dobila budućnost” . Sjetimo se samo Veljka Nikolića i Željka Gavrića, momaka koje je lansirao Dejan Stanković, ali su sada daleko Zvezde i još dalje od velike scene. Sada šansu dobijaju Jovan Mijatović, Kosta Nedeljković, Vladimir Lučić… Ostaje nada da će bar neko od njih krenuti putem Strahinje Erakovića koji je ljetos dobro napunio kasu, ali se njegova praznina i te kako osjeti u odbrambenom bedemu šampiona Srbije.
Kolika je Baharova krivica
Na ovo pitanje čini se da je najlakše dati odgovor. Kao prvo, njegovi prethodnici imali su mnogo skromniju platu, ali i manji budžet. Igrači su im dolazili u „minut do 12“ i iz aviona uskakali u pakao kvalifikacija. Istina, ni Izraelac nije dugo u Beogradu, ali je jezgro tima imao u ranoj fazi priprema, te luksuz da mu nad glavom ne visi mač bezuspješnih kvalifikacija. Ali, negdje se preračunao. I on i odgovorni na Marakani. Kao da su Hvang i Endiaje kao momci koji su posljednji stigli narušili koncepciju iz priprema kada su padali Fjorentina, Zenit, Fenerbahče… Kola su krenula nizbrdo i za sada ne može da ih zaustavi.
Kada se sve sabere i oduzme – teško je očekivati da Bahar preokrene situaciju i izbriše žuti karton koji je već dobio. Crveni je, čini se, dosta bliži u ovom trenutku.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu