Voljeli su fudbal, voljeli su fudbalsku magiju, svojim potezima dizali su navijače na tribinama na noge, mamaili su aplauze i divljenje. Bili su idoli mnogima. Ipak, nije se baš znalo za njihovu drugu stranu.
Nestašluci van terena bili su ima nekad jači i važniji od treninga.
U prvom tekstu glavni junak je bio Blaž Slišković, a danas govorimo o Milku Đurovskom.
Bio je Milko Đurovski nestašni momak jugoslovenskog fudbala, ali i veliki majstor igre na zelenom travnjaku. Znao je da sam pobijedi rivala, lucidnim potezima.
Lucidne poteze nije krio ni van terena. Volio je život. Njegove majstorije na terenu mnogi su doživljavali kao čarolije. Stručnjaci u bivšoj Jugoslaviji su se često znali složiti u mnogim analizama da je Milko bio jedan od najtalentovanijih fudbalera svih vremena. Talenat ga nije odveo u tabor nekog velikana evropskog fudbala, a mogao je, bilo je zainteresovanih. Međutim, Milko je volio i fudbal i život, a to u to vrijeme nije moglo zajedno.
Kao igrač je volio atraktivne poteze, „lomio kičme“ protivničkim igračima, a van terena je volio po koju čašicu više da popije i sve to začini ponekom cigaretom. Uostalom, on to nikad nije ni krio.
– Za mene je fudbal bio zabava, a ne profesionalizam. Sve je mene zanimalo, vukla me je ona deviza „jednom se živi“, treba sve probati. Želio sam da me navijači gotive, davao sam im sve ono što su željeli… golove, driblinge, zabavu na terenu i van njega. Sarađivao sam i sa Kemišem na estradi, iako to navijači nisu voljeli – prisjeća se Milko Đurovski.
Ostao je upamćen i kao igrač i velika zvijezda koji je stalno bio u sukobu s trenerima. Nije ih volio i stalno je to govorio.
– Ma, oni stalno nešto kombinuju, zanose se crtanjem neke taktike na tablama, a to nema veze sa fudbalom. Igraču niko ne može da nacrta kako da igra, ako on to jednostavno ne umije. Ko zna, zna, ko ne zna, nikada neće ni naučiti – pravdao je svoje sukobe sa trenerima Đurovski.
Bio je Milko pravi nestaško, a ostaće upamćen i po tome što je jedan od rijetkih fudbalera koji je prespavao noć u zatvoru.
– Ispraćali smo Miloša Šestića u Olimpijakos, zapili se tamo na Sajmištu i zajedno sa Krdževićem krenuli dalje u grad. Halilović je vozio bez dozvole i neko nas je prijavio. Zaustavili su nas u Kneza Miloša, mi ostavimo auto nasred ulice, izađemo i počnemo da se svađamo sa policajcima. Smjeste nas u „maricu“, onu čuvenu „zastavu 101“, i odvedu na Bežanijsku kosu. Mi tamo odbijemo da damo krv, oni lisice na ruke, pa pravac „29. novembar“. Na kružnom toku kod Merkatora padne nam na pamet još veća glupost. Kako smo sjedili pozadi u autu, dohvatimo policajce za vrat sa onim lisicama i počnemo da ih davimo! Oni se nekako oslobode, pozovu pojačanje i jedva nas odvuku do stanice. Krdžu su odmah pustili, jer nije pravio probleme, a nas dvojicu pravo iza rešetaka. Načelnik policije, koji je bio partizanovac, čim nas je vidio kaže: „Njih dole u podrum“. A ćelija, priča za sebe. Neki drveni kreveti sa rubovima, nigdje jastuka. Kada smo se malo otrijeznili, počnemo da molimo onog stražara da nam donese sok. On neće. Ja mu kažem: „Hoćeš da nabodem Halila, pa da kažemo kako si ga ti tukao“. Stražar popusti, skokne preko puta i donese nam onaj „nektarov“ đus. Kasnije je došao Voja Kis i izvukao nas iz ćelije – prisjećao se Đurovski.
U ljeto 1986. Milko je izazvao potres. Njegov prelazak iz Crvene zvezde u Partizan bio je prvorazredna senzacija. Razloge nije krio.
– Imao sam dvoje djece i bio podstanar u stanu kod Zorana Filipovića. Tražio sam stan, ovi iz Zvezde su stalno obećavali. Dolazili su Musemić, pa Halilović i dobijali su stanove, a ja sam čekao i čekao. Iz Zvezde su me odveli na neki poljanu na Novom Beogradu gdje je trebalo da se grade stanovi i rekli „e ovdje negdje će biti i tvoj stan“. Zvali su i iz Dinama i mnogih drugih klubova, ali meni se nije išlo iz Beograda – pričao je Milko Đurovski.
Dugo je tinjalo na relaciji Milko Đurovski – Crvena zvezda i onda je odluka pala u meču Kupa kupova protiv Atletiko Madrida. Zvezda je u Beogradu izgubila utakmicu (0:2), ali i Milka Đurovskog.
– Sudija Anjolin mi je dao žuti karton, ja sam prišao i zapljeskao mu, a on to shvatio kao provokaciju i pokazao mi crveni. Krenuo sam prema svlačionici, a sa zapadne tribine su me gađali svim i svačim. Tad sam odlučio da odlazim iz Zvezde, što se desilo već narednog ljeta – naveo je Đurovski.
Kasnije je iz Partizana otišao u Holandiju. Uzeo ga je Groningen, koji je Đurovski u dresu Partizana sam eliminisao prethodne sezone iz Evrope.
Milko je bio idol mnogim mladim ljudima onog vremena, a njegovi nestašluci su i danas aktuelni.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.