Poslije epizode u Kragujevcu i ispunjenih ciljeva, uslijedio je banjalučki Borac, tim koji je bio velika Lalatovićeva želja. Ipak, na kraju se ta priča završila neslavno, ali samo iz jednog razloga.
– Pa Borac je jedan veliki klub, ogroman klub u Republici Srpskoj. Tražili su me. Ne bih došao u Borac, odmah da znate, da sam znao da Borac ne igra i trenira u Banjaluci, već da igra u Novom Gradu. Zamislite da je na prvu utakmicu došlo 10.000 ljudi. Ja došao, u neki novi grad, nema reflektora, vruće, pet popodne, tvrd teren. Onda treniramo van Banjaluke. Jednostavno da su mi odmah rekli gdje dolazim, nemaš stadion, nećeš igrati u Banjaluci, ja ne bih prihvatio. Možda bih došao poslije šest mjeseci. Moja želja je bila da radim u Republici Srpskoj i da vodim Borac na njihovom stadionu, a ne u Novom Gradu. I onda ja sam odmah odlučio da odem, dva-tri puta sam davao ostavku i na kraju smo se dogovorili.
Otkrio je Lalat i šta je presudilo da napusti kormilo crveno-plavih.
– Ja kad sam odlazio, da sam tu utakmicu pobijedio, bio bih prvi na tabeli pošto Zrinjski nije igrao. Mi smo tu utakmicu izgubili. Pogledao sam, Novi Grad, ne igram već samo živim u Banjaluci. Ja sam došao, zato što je ta publika njihova posebna, sjajna. I onda sam otišao. Ali, ko zna, možda ću se opet vratiti. I uopšte kažem, u toj ligi ja bih volio opet da radim. To je jedna liga koja je izjednačena. Ima tamo i drugih klubove, imate Želju, imate Sarajevo, imate Velež, imate Zrinjski, Borac… To su sve klubovi gdje bih ja sutra odmah radio. Uopšte nemam problem s tim – ističe Lalatović.
Na pitanje da potvrdi da li Željo i Sarajevo, dakle, dolaze u obzir, Lalatović je rekao:
– Da, Željo može. Željo, Sarajevo, ma može. Mislim, ja nisam tamo rođen. Svaki klub koji mene želi i koji će me cijeniti i poštovati, ja bih prihvatio da radim. Željo i Sarajevo, to su dva velika kluba, ali Željo je Željo – smatra on.
Kada je u pitanju epizoda u Borcu, gorak ukus je rana eliminacija u evropskim kvalifikacijama – i to iz tima sa Farskih Ostrva.
– Zato mi je bilo krivo što nismo igrali u Banjaluci, da smo igrali u Banjaluci dali bismo pet golova. Mi smo pobijedili u Novom Gradu 2:0, onda odlazimo tamo, igramo, primimo gol, sad kada neko kaže, 45. minut, slobodan udarac sa 16 metara, povedu sa 1:0 i dva penala. Crveni karton. Stvarali smo toliko šansi, neće lopta gol, i onda na penale smo ispali. Jako mi je palo teško. A opet kažem, da sam igrao u Banjaluci mi bismo prošli sigurno.
Bio je tada Lalatović i na žestokom udaru javnosti.
– Da, da, da, jesam. Znate kako, to sad niko ne može da shvati, ali gdje god da sam, ja ću uvijek biti kriv. I dobro, jesam, trener sam, kriv sam. Žao mi je, teško mi je palo, mada nije trener uvijek kriv. Mislim, dva penala, lopta je na jednoj strani, a ti se ovamo guraš sa drugim igračem. Nisam ja rekao da se gura, to je dva iskusna igrača, Gajić i Lazić. I na kraju poslije dobijemo i crveni karton. I onda se desilo što se desilo, ali dobro, to je fudbal. Jako mi je bilo žao, zbog navijača, zbog svega, ali kažem, još veći mi je žal što nisam igrao u Banjaluci i vodio utakmice na njihovom stadionu – završio je Lalatović na tu temu.
Bonus video:
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu