U transferu vrijednom 750.000 evra doskorašnji as Ferencvaroša je pojačao švedski Jurgorden, a u zeleno-bijelom dresu Fradija norveški ofanzivac je postigao 47 golova i upisao 33 asistencije na 193 zvanične utakmice.
Tokmakovo ime jedna je od glavnih asocijacija na uspjeh velikana iz Budimpešte posljednjih godina. Tim sa Grupama Arene igrao je grupnu fazu Lige šampiona, kao i Lige Evrope i Lige konferencije. Zato je za mađarsku javnost bilo iznenađujuće da je fudbaler koji je veoma cijenjen među pristalicama, u januaru isključen iz tima i omogućeno mu je da traži drugi klub.
– Ne mogu previše da govorim o ovome. Jednostavno, postoje periodi u fudbalu kada su okolnosti protiv vas. Trener Dejan Stanković je tako odlučio, a klub je tu odluku prihvatio. Nije bilo ni sve do njega, jer sam dugo bio povrijeđen. Trebalo mi je vremena da se vratim u formu, ali tada više nisam dobijao ulogu u ekipi. Zapravo, ništa dramatično nije bilo u pozadini, konsultovali smo se poslije posljednjeg meča u decembru i ovo je bilo rješenje – rekao je Tokmak Nguen u intervjuu za csakfoci.hu.
Ovaj 30-godišnji igrač debitovao je za Jurgorden prije dva dana u Alsvenskanu, i za 11 minuta na terenu je postigao dva pogotka u remiju svog tima sa Hekenom 3:3. Stiče se utisak da Tokmak nije za staro gvožđe, piše Mocart sport.
– Kada novi trener dođe u tim, on želi da ide svojim putem. Ima nove, drugačije ideje, i to nije greška. Nisam bio u igri, nisam uživao u situaciji. U Ferencvarošu sam proveo pet godina, ali posljednje nedjelje i mjeseci nisu bili dobri. Ne volim da pričam o njima i ne želim da ih se sjećam – priznaje Nguen.
Tokom zime 2019. malo je falilo da Nguen stigne u Beograd, na potpis ugovora sa Partizanom, koji je više puta pokazivao interes za Norvežanina sa korenima u Južnom Sudanu. Ipak, fudbaler se odlučio za Fradi.
– Ferencvaroš će mi uvijek biti pri srcu, jer ovom klubu dugujem sve što imam u životu. Ne znam gdje bih sada bio da nisam potpisao za Fradi 2019. Godine – rekao je Nguen.
Tokom pet godina u Ferencvarošu Tokmak je imao petoricu trenera: Sergeja Rebrova, Petera Štegera, Stanislava Čerčesova, Čabu Matea i Dejana Stankovića. Tako mu nekako ide i odabir po pitanju ko je bio najbolji…
– Rebrov je bio najbolji i najvažniji trener u mojoj karijeri. Predstavio sam mu se, ostvarili smo veliki uspjeh, zajedno smo stigli do grupne faze Lige šampiona. Poslije toga bih izdvojio Čerčesova. Bio mi je najbliži, što se tiče ličnog odnosa. On je na potpuno drugačiji način pristupio trenerskom poslu, odlično je razumio igru i igrače. O njemu mogu da govorim samo u superlativima, jer smo imali dobar odnos od prvog minuta. Čabu Matea poznajem dugo, pošto je bio član stručnog štaba. Kada je postao trener, nisam bio u najboljoj formi jer sam se još mučio sa povredom, ali sam bio srećan zbog njega što je dobio priliku da vodi tim. Sa Štegerom se nisam loše slagao, a o Stankoviću ne želim da kažem ništa lično ili pokažem nepoštovanje prema njemu. Ali, mislim da neko ko je bio vrhunski igrač ne mora nužno da postane dobar trener. Ako bih morao da rangiram trenere od 1 do 5, moja lista bi otprilike tako izgledala – prokomentarisao je Tokmak Nguen, između ostalog, za csakfoci.hu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu